Poreklo imena:

U davno vreme, stanovnici Porečja, u želji da iz Porečja pređu u Tulovsku reku i Morazu, otkrili su na mestu sadašnjeg sela Presečine usek kroz Rudarsku čuku, kroz koji se lako može prolaziti, pa su se u tom cilju služi li ovom presečinom. I na mestu gde je put iz ravnice ulazio među brežuljke neko se nastanio i tako stvorio embrion budućeg sela koje je nazvano po ovom toponimu – Presečina.

Istorija:

Naziv lokaliteta Gornje seline između Presečine i Velikog Trnjana i Starog sela, iznad sela Presečine govore da je na ovom mestu i neposredno oko njega bilo naselje i pre no što se selo Presečina zaselilo. Suprotno od susednog Velikog Trnjana i udaljenijeg Rudara, selo Presečina je pod Turcima bilo gospodarsko selo i imalo tri gospodara pred kraj turske vlasti. U gornjoj mahali bio je gospodar Turčin Mula Alija, koji je živeo u Leskovcu, a njegov nadzornik u selu bio je neki Muk, turskog ili arbanaškog porekla. Gospodar Donje mahale bio je Jorgać Kostić -Totin, po narodnosti Grk, hrišćanske vere. Njegov čardak se nalazio u dvorištu kuće Vučka Ristića. U toponomiji sela se nalazi lokalitet Gumnište, ispred kuće Vučka Ristića, gde je bilo guvno ovog Jorgaća. Treći gospodar je bio neki Arbanas iz Puste Reke, koji je imao samo jednu kuću. Posle oslobođenja od Turaka Presečančani iz Donje mahale plaćali su naknadu za zemlje svoga gospodara Jorgaća koja im je pripala, a oni iz Gornje mahale nisu nikom ništa plaćali, jer se Turčin Mula Alija nije ni pojavio sa svojim zahtevom za oštetu.

Stanovništvo:

Uporedni pregled broja stanovnika od 1948. do 2002. godine (Izvor: Republički zavod za statistiku).

Izvor: Jovan V. Jovanović: Leskovačko Porečje - Leskovački zbornik 1973.